Алифатични угљоводоници су угљоводоници који поседују основна својства алифатских једињења. Састоје се само од угљеничних и водоничних елемената и названи су по почетној екстракцији из масти.
Основне карактеристике и класификација
Структурне карактеристике: Атоми угљеника су распоређени у праве ланце, разгранате ланце или прстенове (алициклични угљоводоници). Угљенични скелет је ланчани-или цикличан са својствима сличним ланчаним угљоводоницима, по чему се разликују од ароматичних угљоводоника.
Уобичајене класификације: Класификоване према типу хемијске везе између атома угљеника:
Алкани (засићени алифатични угљоводоници): садрже само угљеник-угљеничне једноструке везе, општа формула:
CnH2n + 2CnH2n+2
Алкени (незасићени алифатични угљоводоници): садрже угљеник{0}}угљеничне двоструке везе, општа формула:
CnH2nCnH2n
Алкини (незасићени алифатични угљоводоници): садрже угљеник{0}}угљеничне троструке везе, општа формула:
CnH2n−2CnH2n−2
Физичка својства:
Стање варира у зависности од броја атома угљеника: 1-4 атома угљеника су углавном гасовити, 5-16 су течни, а 17 и више су чврсти (осим неопентана, који је гасовит);
Густина је мања од воде; Тачке топљења и кључања се постепено повећавају са бројем атома угљеника; у изомерима, што је ланац разгранатији, то су ниже тачке топљења и кључања.
Хемијска својства:
Алкани: углавном се подвргавају реакцијама супституције и реакцијама пуцања на високим{0}}температурама;
Алкени/Алкини: хемијски реактивни, способни за реакције адиције, реакције полимеризације, реакције оксидације, реакције супституције, итд., међу којима су адиција и полимеризација најчешће коришћене реакције у индустрији.
Извори и употреба:
Алифатски угљоводоници се углавном добијају из нафте, природног гаса и угља. Ц1-Ц5 алифатични угљоводоници са ниским садржајем угљеника су основне сировине за петрохемију. Етилен, пропилен и Ц4/Ц5 коњуговани олефини се најчешће користе у индустрији.